Spoljna obaveštajna služba (SVR) Ruske Federacije optužila je Srbiju da “uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti” nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini.

U saopštenju na sajtu SVR, objavljeno 28. maja, navedena su imena više kompanija koje se bave proizvodnjom naoružanja i čija je municija, navodno stigla u posed ukrajinske armije.

“U ‘traci smrti’, organizovanoj u Srbiji – prijateljskoj zemlji Rusiji – učestvuju najveće kompanije nacionalne vojne industrije, uključujući ‘Jugoimport SDPR’, ‘Zenitprom’, ‘Krušik’, ‘Sofag’, ‘Reyer DTI’, ‘Sloboda’, ‘Prvi partizan’ i druge”, saopštila je ruska Spoljne obaveštajne službe.

Kako se navodi, srpske kompanije namenske industrije isporučile su “stotine hiljada granata za VBR i haubice, kao i milione metaka za streljačko oružje”.

“Pokriće za ove antiruske aktivnosti predstavlja jednostavna šema koja uključuje upotrebu lažnih sertifikata krajnjeg korisnika i zemalja-posrednika. Među poslednjima se najčešće pojavljuju zemlje NATO, pre svega Češka, Poljska, Bugarska. U poslednje vreme se u te svrhe koriste i egzotičniji kanali uz učešće afričkih država”, navodi SVR.

U oštro intoniranom saopštenju, Press biro Spoljne obaveštajne službe je ocenio da je “želja srpskih namenskih proizvođača i njihovih pokrovitelja da se obogate na krvi bratskih slovenskih naroda dovela do toga da u potpunosti zaborave ko su im pravi prijatelji, a ko neprijatelji”.

Radio Slobodna Evropa je zatražio hitan komentar od Vlade Srbije, Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova, kao i iz Predsedništva, ali odgovor nije stigao. Na molbu za komentar nisu stigli ni odgovori ni iz kompanija koje je Spoljna obaveštajna služba navela u saopštenju.

I prethodnih godina su pojedini mediji izveštavali o izvozu vojne opreme iz Srbije u Ukrajinu. Ruski portal “Mash” je početkom 2023. objavio informaciju da je 3.500 raketa kompanije “Krušik” iz Valjeva dopremljeno ukrajinskoj vojsci preko Turske i Slovačke.

Taj portal je objavio objavio snimak na kojem se navodno vidi pretovar raketa “GRAD” 122 mm u jednom skladištu u Bratislavi, kao i navodnu dokumentaciju koja pokazuje transfer raketa.

Kompanija “Krušik” je demantovala ove navode. Isto je učinio i tadašnji ministar odbrane Srbije Miloš Vučević.

Izvoz srpskog oružja u Ukrajinu negirao je i ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, koji je 3. marta 2023. novinarima u Beogradu rekao da od početka rata u Ukrajini iz Srbije nije izvezeno oružje nijednoj od strana u sukobu.

U martu 2022. godine je na ruskim portalima i društvenim mrežama objavljena fotografija vojnika takozvane “Donjecke Narodne Republike”, koji u rukama drži neeksplodiranu minu.

RSE je utvrdio, prema oznakama na mini prikazanoj na fotografiji, da je ona proizvedena u trećem kvartalu 2016. godine. Takve mine u svom vojnom proizvodi srpska državna fabrika oružja “Krušik”.

Vlasti u Srbiji su tada saopštile da od 2014. do 2021. godine nije bilo izvoza naoružanja i vojne opreme u Ukrajinu.

Ministarstvo trgovine je navelo za RSE da u istom periodu iz Srbije nije izvezeno oružje ni u bilo koju drugu zemlju, gde bi krajnji korisnik (“end user”) bila Ukrajina.

Srbija je uz Tursku jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju (EU) koja se nije pridružila evropskim sankcijama Rusiji, nakon što je ta zemlja pokrenula vojnu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Vlasti Srbije istrajavaju u svojoj odluci da Rusiji ne uvode sankcije pozivajući se na “tradicionalno prijateljstvo”, podršku u protivljenju nezavisnosti Kosova i zavisnošću u snabdevanju gasom.

Srbija je, međutim, podržala teritorijalni integritet Ukrajine i nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija. Poslednji put, na glasanju u UN-u 24. februara, Srbija je takođe glasala za rezoluciju koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Među zemljama koje su glasale protiv bile su Sjedinjene Države i Rusija.

Predsednik Srbije se dan kasnije izvinio građanima zbog tog poteza, uz ocenu da je predstavnik Srbije u Ujedinjenim nacijama trebalo da bude uzdržan.